Lakši put da se dođe do istog zaključka bio bi neizbegavanje dva gornja argumenta - pa i da su svi drugi protiv njih!

Na stranicama ovih novina, kad god se povede diskusija o ulasku Srbije u NATO, bila sam protiv toga.Sada isto tako mislim, jos sam i sigurnija u to.Smatram da niko, do SRPSKI NAROD, ne moze I NE SME ada odlucuje o nasem ulasku u njega.On se pokazao kao nas najveci neprijatelj, da ne ponavljam, znamo koliko zla nam je ucinio. DOK SAM CITALa najnovije DVERI SRPSKE, gde su mnogo pametni ljudi i ne samo nasi, nego i stranci,pisali o tome sta su nam sve cinili, sigurna sam da Srbija NIKADA ne treba ni da pomisli, a kamoli da udje u NATO.

Ipak će mo se diviti NATO avionima na aero mitingu. Bojim se da je sve reseno. Ostalo je samo da marketinski stručnjaci obave svoj deo posla.

Zaboravljen je ekološki argument. Ako bi NATO postavljao (drugu?) bazu u Srbiji to bi samo uvećalo ekološku katastrofu koju održavanje takvih baza izaziva. U BiH na primjer, postavljena je američka baza kod mjesta Žabari, to jest mjesto se više tako ne zove jer žaba više i nema. Žabe su indikator zdrave životne sredine i sklanjaju se jedino u slučaju ekstremnog zagađenja, tipa radijacije.

Mjesto se danas zove Tišina.

mislim da se resenje nazire iz teksta:

prijavimo se za clanstvo (pokazimo svoju pro-zapadnu orijentaciju) i mirno sacekajmo da nas prijem blokira Albanija.

svi srecni.

Narod je davno rekao:"Pustio bi ja njega ali neće on mene!"

Ovaj komentar se ne odnosi direktno na članak Boška Mijatovića ali je, ipak, na neki način povezan sa njim. Radi se, naime, o mom komentaru na članak „NATO?“koji je NSPM objavio (bez skraćivanja!!!) 10.10.09 u 12:45 a koji je najpre napisan i poslat „Politici Onlajn“, jer sam ga tamo dan ranije prvo pročitao. Od celog komentara „Politikin“ cenzor, inkvizitor ili komesar za tumačenje „Zakona o medijima“ se usudio da objavi samo prvu rečenicu, što je siguran znak da: 1) moj komentar nije negde zalutao nego da je „stigao“ u Politiku i da ga je odgovorno lice pročitalo i 2) da ostatak komentara nije objavljen, ne zato što krši pomenuti zakon, nego zato što navedeni citati iz biografije ministra odbrane nude neka objašnjenja za postupke prvog autoriteta Vojske Srbije. Što je najsmešnije, ili možda najtragičnije, u celom ovom „slučaju“ je činjenica, da su citirani izvodi iz biografije ministra Šutanovca doslovno objavljeni na sajtu Vlade Srbije, ali i na Vikipedii u verziji na srpskom, engleskom i francuskom jeziku. U verziji na nemačkom su detalji o „kursevima“ u SAD-u, Strazburu, Briselu i Garmiš-Partenkirhenu, ne znam zašto, izostavljeni. Prema tome, u mom komentaru nije bilo nikakvih uvreda na račun gospodina Šutanovca niti bilo kakvih neproverenih optužbi, i pored toga je za „Politikinog eksperta bilo previše rizično da taj tekst objavi. Čak je i auto-cenzurisana verzija, u kojoj se ne pojavljuje ni „Dragan Šutanovac“, ni „ministar odbrane Srbije“, ni „gospodin ministar“ nego, umesto toga, „GOSPODIN IKS“, bila neprihvatljiva za „Politikinog“ čuvara lika i dela tog evro-atlantskog prvoborca. Zbog svega navedenog, mislim da sam dužan da se zahvalim „(super)moderatoru“ NSPM-a što nije podlegao najnovijoj masovnoj histeriji koja, čini mi se, ima najmanje veze sa sprečavanjem plaćanja milionskih ošteta a mnogo više sa ozakonjenim podaničkim novinarstvom. Zato bih zamolio odgovorne urednike NSPM-a da ostanu dosledni sebi i da nikad ne zaborave proklamovani moto: „Kome je do morala...“.

U štampi se već neko vreme pojavljuju "stručnjaci" koji sve znaju,naime neki visoko pozicionirani ljudi u ministarstvima tvrde da će Srbija otprilike ekonomski procvetati ulaskom u NATO,benefit je po njima nemerljiv,ja znam da perpetum mobile ne funkcioniše ali eto ima ih koji tvrde da u Srbiji i to čudo može da egzistira.S obzirom da je g. Mijatović ekonomista očekujem njegov kompetentan odgovor, odnosno SCBA(Socijal cost benefit anallizis), na nebuloze tih evro-atlantista,treba ih spremno dočekati!

Dragi sugradjani, u sustini nije bitno da li smo u NATO-u ili ne. Najvaznije je da li kao narod imamo koncept nase buducnosti i da li smo sposobni da ga sprovedemo? Mislim da je svima jasno da nemamo zbog duboke degradacije drustva i zbog "riba koje smrde od glave". Prijateljima (Rusija) treba da budemo blizu, a "neprijateljima" (da ih ne imenujemo da se ne prepoznaju...) treba da budemo jos blize, tj. da budemo njihovi clanovi. Tako rade mali, ali pametni narodi! Uostalom, Srbi su sami sebi najveci neprijatelji, 100 puta gori od onih pravih. Clanstvo bi bilo dobro pod uslovom da kao narod imamo koncenzus oko toga sta Srbija treba da bude za 5,10,20,50,100 godina. Ne treba da se povodimo emocijama, u danasnjem svetu koncept prijatelja i neprijatelja je relativan. Udjimo u NATO (kad bismo mogli) ali sledimo svoju politiku (pa neka nas izbace ako treba). Uostalom i Rusiji je korisnije da budemo "njen covek" u NATO-u nego parija na Balkanu. Ali sve je to relativno, jer nas gazda NATO-a nece nikada primiti! A ni nasim "pro NATO" politicarima to ne odgovara, jer ce onda morati da rade po nekim standardima (nema provizija). Psi laju - karavani prolaze. Pitanje: Od kako smo usli u "Partnerstvo za rat" da li smo prodali neke usluge NATO-u, a mogli smo? Nismo nista, jer politicari ne mogu da izmuzu NATO za provizije! Rusija prodaje municiju, oruzije, helikoptere NATO-u Avganistanu i uzima milione dolara za prevoz trupa. NATO im tu nista ne smeta. Kod nas je druga prica, kod nas ako neko nema proviziju, onda nema nista od izvoza! Mislim da i NATO zna sa kim ima posla, kada isti prestanu da im budu korisni ceka ih zasluzeno mesto na djubristu istorije. A verovatno i nas kao narod ako se ne dozovemo pameti i svoje emocije ne iskoristimo da ocistimo sopstveno dvoriste umesto da gledamo u tudje ili sto kukamo zbog prolivenog mleka?